Zahvalnost se ne izgovara, zahvalnost se oseća

08.07.2015.

Sigurno poznajete, ili ste čuli i čitali o ljudima čiji je svaki kutak duše ispunjen tugom. Neki vide kraj nečega što im je u životu značilo, neki gube nadu i dovode u pitanje veru u nešto što su do tada smatrali istinom... I vama se sigurno desilo da vam se ceo svet ruši kao kula od karata. Naravno, niko nije imun na sve životne okolnosti i svaki život je jedinstven.

Da li ste razmišljali o tome kako neki ljudi ipak uspevaju da se okanu gorčine iz svog života, da svoj život zaslade, da ga učine radosnim, pa čak i čarobnim, uprkos teretu tuge? ONI SU ZAHVALNI! Zvuči suludo. Reći ćete: „Lako je biti zahvalan kada ti sve ide od ruke! Na čemu ja da budem zahvalan/na kad mi ’život puca po svim šavovima’?“

E, tu smo, dakle!!!

Da li ste zahvalni kada ste zadovoljni, kada se osećate lagodno, u trenucima izobilja? Da, jeste! Na čemu ste zahvalni? Aha, nema konkretnog odgovora! Nema ga jer se ne fokusirate na ono „NA ČEMU“ ste zahvalni. Zašto ne biste bili isto tako zahvalan i u teškim trenucima? Ne samo biti zahvalan na određenim stvarima, događajim, situacijama, već biti zahvalan i kada tih stvari nema, i kada nije sve lagodno, kada su okolnosti neprijatne i bolne, kada je nešto nedostižno...

Izbor je vaš.  Možete odlučiti da ne budete zahvalni jer vam štošta nije po volji ili vam mnogo toga nedostaje. Možda ćete odabrati da ograničite svoju zahvalnost samo na ono što imate i možete. A možete, jednostavno, osećati zahvalnost bez obzira na trenutnu situaciju u kojoj se nalazite, ili okolnosti u kojima živite. E, tada govorimo o zahvalnosti kao skolonosti, kao načinu života, kao stavu, kao nečemu što se oseća. Taj vid zahvalnoisti je prisutan i kada ste razočarani, i kada ste srećni, i kada slavite svoje uspehe i kad mislite da ste nadnu dna, i kad ste kod kuće, i kad se zaglavite na putu, i kad je napolju kijamet i kad sija sunce...

Zahvalnost je umetnost, veština koja se uči

Zahvalnost je lek za naš život jer nam donosi zadovoljstvo, ispunjenje i sreću. Ma koliko da dobijamo iz spoljašnjeg sveta, bez osećaja ispunjenosti i radosti, bez zahvalnosti za ono što jesmo i ono što imamo, nikada ne možemo ostvariti unutrašnji mir. Mnogo je srećniji i ispunjeniji onaj ko je zahvalan i za nešto malo što ima i može, nego neko ko ima mnogo i mnogo može, a stalno je nezadovoljan što nema i ne može još.  To ne znači da treba da se zadovoljimo stvarima kakve one jesu i da prihvatamo situacije takve kakve su. Osećati zahvalnost u teškim trenucima ne znači nikako da smo zadovoljni okolnostima u kojim smo. Naprotiv. Moramo se preobražavati, menjati na bolje, usavršavati, tragati za višim smislom svog postojanja... i biti stalno zahvalni na rezultatima koje dobijamo. Možda ti rezultati nisu savršeni, možda bi mogli da budu mnogo bolji, ali su vaši.

Ne kaže se uzalud da „nisu srećni ljudi zahvalni, već su zahvalni ljudi srećni“.

Jasna Simović, Holistic Life Coach